Dopisi iz Gickogradova

Jedna moja drugarica (Gilko/Gil/Gicko/Gic... su nam uzajamni nadimci) mi je poslala mejl pre neko veče a upravo joj odgovorih na njega. Pomislila sam kako bi bilo zanimljivo da iznesem jedan primerak našeg dopisa. 

Piše ona meni...

Ja blejim na dezurstvu jos danas. Sad napisah veeeeliki izvjestaj Bokici mojoj iz Kanade, pa prosledjujem i tebi jedan dio...

Jutros me rane zore probudio telefon. Jedva izbauljam...Je l' to posta (bez dobro jutro:)?...Ne, nije...(dramska pauza)... 239 nula dvacet? Ne, ne, nazvali ste pogresan broj!...Odbauljam nazad i ponesem telefon, usput kontam: Garant neka dosada, sad ce opet zvat da pita je l posta. Boze svasta, zvuci isto Macic, al nema sanse, jer on nikad ne telefonira i mrzi da se javlja na tel...Proslo 2 minuta...Halo, je l posta? NIJE!...(dramska pauza)...oprostite, a ko je to...Ovaj, ovde Branko (bez Raskovic:)...Braaaanko dragi, pa Vi uporno zovete mladju cerku i ne date joj da spava!!!....JOOOOOJ, sine IZVINI! Pa, kako...Otkud ja da znam kako ako ti ne znas...JOJ, necu vise NIKAD NIKOG nazvat!!!....A onda smo obnavljali gradivo kako se prekine na crveno, prit'sne zeleno da dobijes vezu, pa ondar jopet :) ukucas broj i reknes alo jel to posta? A onda ti se ja zaletim da odma zovem Djudju da joj istorokam, jer i ona obozava te Maciceve fazone. Javi se mi je neka zena i kaze Pogrijesili ste broj! Ja sam vristala od smijeha, ko zna sta sam nabola...hihi...

Inace, mi smo ti svi u kuci divljaci sto se tice telefoniranja. Kad zvoni telefon, a Maca obicno drema, mi se ovako rasporedimo-jedno skace po telefon, a drugo razbudjuje Macu tako sto na sav glas urla Macana, probudi se, zvoni ti telefon! A ona brunda, glasom ko sa dna bureta, Jebemga, kako uvijek meni zvoni, a nikad nekom od vas...hihi..Svaki put je tako navucemo..

A Maca opet kad zove nekog nepoznatog, onda prica ko da je na drvetu odrasla :-). Nema Dobar dan, Mira Raskovic ovde...bla bla, nego ALOO, da vas pitam...Mi se upisamo od smijeha, ona digne nos, skrsi nam sve po spisku i nece 2 dana da progovori s nama! A inace se jako popravila, izbacila vecinu Boze me sacuvaj izraza, samo joj eto to telefoniranje nikako ne ide :-). A mi je nikad nismo ispravljali ni blamirali, posebno kad nam neko dodje u goste, ona se sama popravila....

Mislim da je divljak za Oskara nasa rodica Draza, tetke Andje, inace 75.godiste. Kad su se vratili iz Amerike, ona kao malo trazila posao. A to se radi ovako: Nazove bijeljinsku bolnicu (zavrsila je srednju medEcinsku) i kaze ALO, IMAL POSLA?, a jadan co'ek sa centrale zamuca Izvin'te, koga ste trebali? Pa ondar nazove biro i isto tako se prodere ALOO, IMAL POSLA?

Joj, tesko meni, ista sam majka, bas se znam zajebavat na tudji racun! A znam i na svoj, majke mi! To mi je omiljeno...

Sinoc je bilo super na filmu, pomjerio me iz temelja i jos ne mogu da se vratim u realnost. Necu da prepricavam, mrzim to da radim, ali ako budes u prilici-- "If a tree falls", ovogodisnji kandidat za Oskara u kategoriji dokumentarnih, o aktivistima radikalne grupe ELF (Earth Liberation Front) koji su u znak protesta palili velike korporacije od 1995-2001. Sjajan film!

Ljubim te Gickicu!

A ja odgovaram...

Oh oh! A ja se ponadala da je zvao neki macan s kojim si se našla i desio se strujni naboj toliko jak da si poskočila od uzbuđenja a on te dohvatio svojim snažnim rukama i tako se uputili ka nekoj snežnoj livadi, zaronili u sneg, malo se grudvali, bacali po belilu i poljubili se preko kapuljača! :)))))

Molim te, sledeći put da si mi prijavila kako se tako nešto desilo. Datc di order! 

Elem, sjajne li te porodice, tako ste svi blesawi kad čovek čita tvoje priče da se svaki put zapitam da li si ti počela da piskaraš knjigu za decu... A? A? Hm...

Nego, našla sam na dva mesta "podršku" nama koji bismo da švrljamo a ne znamo kako započeti pa se ubedačimo kako nemamo pojma, nismo dovoljno skoncentrisani, dovoljno voljni da istrajemo u tome itd. Elem, sve upućuje na to da je stvar opuštenosti, da se ne obazire na detalje, da li je sve kako treba, da li je ispravno ovo-ono, već da se misli "pruže" i opuštenih prstiju prosto samo iznesemo sve što nam padne na pamet. Bukvalno sve ali bi bilo najlakše to činiti onda kad si malo sanjiv ili umoran od nekog psihičkog rada. Kontam da je to savršena relaksacija za nas Gilko. Mi smo ionako opuštene pa "ko velim" daj da to započnem. :D 

I tako se ja setih da sam jednom, pre godinu i po dana, otvorila nalog na Blogu, otiđoh tamo, zapisah dva neka teksta i baš me gabri da li je dovoljno dobro. :)))

Ja sam srećna jer imam nešto, neki - nazovi to - sajtom :D i kul je osećaj! :D

Ja sam se večeras, privremeno, odjavila sa fejsbuka. Osećam se super. Mada, moraću da ga obilazim zbog fakulteta i kada poželim da se "vidim i čujem" sa prijateljima. Lep je osećaj kad znaš da si nešto konkretno uradio (mislim na blog) a na to me je inspirisala jedna devojka koja mi je rekla da piše tako, ima svoj blog i kaže ona meni da to piše onak' bez veze, kao dnevnik. Ja otiđoh, pogledah i stvarno je nabacano i bez veze ali mi je super to što je ona nešto i učinila. A ja samo pričam kako je to super blabla... I tako ti ja pročitam u nekim člancima da je to za početak najbolje-kad je opušteno i bez ikakve svrhe a onda kad se vremenom stvori navika da se piše, počinje, valjda haha, taj najzahtevniji deo rada.

Tako ti ja kažem Verice, kreni da pišeš! Ti si savršena za dečije priče! Ima sjajnu imaginaciju!-najbolju od svih ljudi za koje znam! Ozbiljna sam Gile!

Mnogo ljubim i volem! Do sledećeg "susreta", doviđenja i laku noć! 

Vaša Maja